Srpski agrobiznis unapređuje efikasnost novom opremom
Uz podršku GEFF lizinga u Srbiji, Arum Deč je unapredio svoje poslovanje novom i efikasnijom opremom.
Kontekst
Kompanija Arum Deč je porodična firma koja uspešno posluje u oblastima poljoprivrede, trgovine hranom i srodnim sektorima već 30 godina. Preduzeće je 1992. godine osnovao Zoran Puača, sa suprugom Milenom Puačom kao direktorkom. U teškim vremenima ekonomski izolovanog tržišta Srbije, Arum Deč je uspeo da zauzme vodeću poziciju u distribuciji semena povrća u zemlji i da postane veliki uvoznik poljoprivredne mehanizacije, organskih đubriva, sistema za navodnjavanje i opreme za pravilnu ventilaciju skladištenja useva (uglavnom luka i krompira).
Činjenica da Arum Deč vodi žena je još jedan parametar koji ovu kompaniju čini liderom na tržištu – samo 18,2% kompanija u Srbiji vode žene. Kako kaže Izvršna direktorka Arum Deča Milena Puača: „Bez obzira na pol, kao rukovodilac, imate iste obaveze i odgovornosti. U mom timu ima 18 žena i sve moje saradnice su veoma posvećene postizanju ciljeva. Posvećenost je upravo ono što bih istakla kao ključne karakteristike žena u biznisu.”
Preduzeće zapošljava 80 radnika, a tržište Srbije snabdeva širokim spektrom proizvoda i usluga, od semena povrća neophodnih za pokretanje visokokvalitetne poljoprivredne proizvodnje do snabdevanja hotela, restorana, pružaoca ugostiteljskih usluga i maloprodajnih supermarketa gotovim prehrambenim proizvodima (smrznuti pomfrit, smrznuta peciva, razne vrste ulja, začina, mesa, voća, povrća).
Tokom godina rada u distribuciji prehrambenih proizvoda, kompanija je uočila akutnu potrebu za prikupljanjem i reciklažom otpadnih proizvoda iz restorana i prehrambene industrije (npr. korišćenog ulja, papira, stakla, plastike). Stoga je 2008. godine doneta odluka o pokretanju nove poslovne linije koja je posvećena reciklaži, sa ciljem sistemskog rešavanja pitanja otpadnih proizvoda. Direktorka Arum Deča, Milena Puača, objašnjava: „Verujem da prikupljanjem i reciklažom korišćenih materijala Arum Deč daje snažan doprinos zdravijoj i zelenijoj životnoj sredini za sve nas. Pokretanje ove poslovne linije i njeno razvijanje u skladu sa aktuelnim propisima, sa jedne strane, i potrebama tržišta, sa druge, nije bilo lako. Štaviše, postoji veliki finansijski disbalans tj. veoma mala margina između troškova ambalaže i opreme za sakupljanje otpada i njegovog transporta i nabavnih cena.” Zbog ovih izazova, kompanija stalno traži mogućnosti da svoje poslove reciklaže učini što efikasnijim i isplativijim.
Arum Deč i GEFF lizing u Srbiji
U decembru 2020. godine, Arum Deč se obratio UniCredit Leasing-u, partnerskoj finansijskoj instituciji GEFF lizinga u Srbiji, i odabrao energetski efikasan električni viljuškar iz EBRD-ovog Zelenog tehnološkog selektora. Ova efikasna oprema koristi manje električne energije, čime pomaže kompaniji Arum Deč da smanji troškove svoje poslovne linije za reciklažu i da smanji karbonski otisak transporta i rukovanja otpadom i recikliranim materijalima.
GEFF inženjerski tim je procenio potencijal za uštedu energije i finansijske i tehničke parametre projekta.
Novi viljuškar smanjuje emisiju CO2 za 1,9 tona godišnje. Ova investicija smanjuje potrošnju primarne energije (električne) za 5,3 MWh.
Milena Puača dodaje da će i u narednim godinama Arum Deč nastaviti svoje poslovne operacije rukovodeći se principima društveno odgovornog poslovanja. Vizija kompanije je da srpsku poljoprivredu vodi ka zelenijoj i efikasnijoj proizvodnji i da dodatno pomogne srpskim poljoprivrednicima da unaprede svoje poslovanje, savetodavnim i edukativnim uslugama. Zbog toga, u godišnjem kalendaru aktivnosti, Arum Deč planira niz edukativnih manifestacija: dane polja krompira, dane polja luka, predavanja o organskim i mineralnim đubrivima, kao i organizovanje stručnih poseta srpskih poljoprivrednika Holandiji, Nemačkoj, Mađarskoj i Bugarskoj.
O programu i donatorima
Lizing liniju za zeleno finansiranje u Srbiji (GEFF lizing u Srbiji) razvila je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), a podržali su je Zeleni klimatski fond (Green Climate Fund) i Vlada Luksemburga.
Supported by:
